Ukoliko letujete na Halkidikiju, ne bi trebali da propustite priliku da posetite Svetu Goru. Sveta Gora (Άγιο Όρος) je planina i poluostrvo u severnoj grčkoj regiji Makodoniji. Atos je sedište 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2.000 monaha. 

Po jednoj staroj legendi, Bogorodica je tokom plovidbe sa svetim Jovanom iz Jope u Kipar, kada ih je oluja skrenula s kursa na tada paganski Atos. Bili su prisiljeni da se usidre u blizini luke Klement, nedaleko od današnjeg manastira Iviron. Bogorodica je izašla na obalu i oduševljena divljom lepotom planine, blagoslovila je i zamolila Isusa Hrista da ga pretvori u njen vrt. Začuo se glas: „Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“. Od tog trenutka planina je posvećena kao vrt Majke Božje u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama.

Sveta gora je kao manastirska zajednica formalno osnovana 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji od 20 manastira. Manastir je uživao zaštitu vizantijskog cara tokom sledećih vekova pa je njegovo bogatstvo i imanje neprestano raslo. Sveta gora se osamostalila za vreme vizantijskog cara Vasilija I. Četvrti krstaški rat s početka 13. veka doveo je nove katoličke gospodare zbog kojih su svetogorski monasi bili prisiljeni da traže zaštitu od pape Inoćentija III, do obnove Vizantijskog carstva. Katalonski plaćenici (almogaveri) su je opljačkali s u prvoj deceniji 14. veka. 

Prema grčkom ustavu, planina Atos (Vlast Svete gore) je politička samouprava 20 glavnih manastira koji čine Svetu zajednicu koja upravlja teritorijom, a glavni grad i administrativni centar, Kareja, takođe je i sedište guvernera kao predstavnika grčke vlasti. Duhovno, Sveta Gora je pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada. Pored manastira postoje 12 skitova, manjih monaških zajednica, kao i mnoge usamljene monaške kelije širom poluostrva. Sve osobe koje žive manastirskim životom, nakon što postanu monasi, postaju takođe i grčki državljani bez ikakvih formalnosti. Svetovnjaci mogu da posete Svetu Goru, ali uz posebnu dozvolu. Ženama je pristup poluostrvu potpuno zabranjen; čak su i ženke domaćih životinja zabranjene (s izuzetkom, kažu, mačaka i kokošaka koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju). Međutim, za vreme Grčkog građanskog rata, Atos je pružao utočište izbeglicama, među kojima su bile žene i devojčice.