Club Paradiso d.o.o. | Bulevar Despota Stefana 15 | 11000 Beograd

011/72 47 012, 72 40 928, 72 39 603



Obavezno posetite - Srpsko vojničko groblje Zejtinlik

 

Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!

Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci, divljenja dostojni!

Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu...

(Stihovi Vojislava Ilića Mlađeg na kapeli groblja na Zejtinliku)

 

Na nekadašnjoj periferiji Soluna, danas je to širi centar grada, nalazi se groblje palih srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika, koji su svoje živote položili tokom proboja Solunskog fronta u I Svetskom ratu.

Na mestu Glavne poljske bolnice srpske vojske 1916. u čijem sklopu se i nalazilo mini groblje za preminule, nastao je današnji kompleks. U doba otomanske imperije na ovom prostoru se nalazila turska pijaca za podaju ulja, pa otud i ime Zejtinlik. Danas o groblju brine, i priča priče iz davnina Đorđe Mihailović.

Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se 10 parcela u kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika. Pored toga tu su i dve zajedničke grobnice:

78 nepoznatih srpskih ratnika prenetih sa Solunskog fronta,

217 nepoznatih srpskih ratnika - zarobljenika prenetih iz Carigrada.

Pored našeg groblja, tu su jos i francusko (8.098 sahranjenih ratnika), italijansko (3.500 sahranjenih ratnika), englesko (1.350 sahranjenih ratnika), rusko (493 sahranjenih ratnika)

 

Nastanak i izgradnja groblja

 

Nakon završetka ratnije dejstava, doneta je odluka da se svi pali borci Solunskog fronta sahrane na jednom mestu. Odabrana je lokacija, u to doba gola ledina na periferiji Soluna, na kojoj se nalazilo groblje Glavne vojne poljeske bolnice srpske vojske.

1926 godine osnovana je grupa, čiji je zadatak bio da se prikupe posmrtni ostaci ratnika rastrkanih na širokom prostoru Solunskog fronta, a na njeno čelo biva postavljen Savo Mihailović. Radna grupa je obišla oko 250 grobalja, eshumiravši poginule ratnike, koje su potom preneli sa svim poznatim o njima na prostor budućeg groblja. Iste godine raspisan je i konkurs za idejno rešenje, i izabrano je delo arhitekte Aleksandra Vasića, čiju je ideju razradio Nikolaj Krasnov. Pripreme za početak gradnje su trajale sve do 1933. god, dok nije prikupljen i obradjen sav materijal. Pripreme su se oduzile do 1933. god er je trebalo pripremiti velike količine tesanog kamena za izgradnju mauzoleja, kapele i kosturnice i oko 2 000 mermernih krstova. Sav materijal za izgradnju groblja poticao je iz Srbije. U izgradnji je korišćen kamen iz Džepa (Momin kamen u Srbiji) za izradu mauzoleja i krstova, za ploče granit iz Kadine Luke blizu Ljiga, a cement iz Beočina. Oko srpskog dela groblja posađeni su čempresi koji su tu dopremljeni kao mlade sadnice iz Hilandara da bi stvorile svojevrsnu večnu stražu palim borcima za slobodu. Mozaike na kapeli je radila poznata grčka umetnica Voila po motivima srpskih srednjevekovnih fresaka. Završni radovi izgradnje otpočeli su 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1300 kaplara. Privedeni su kraju krajem 1936. godine, da bi 11. novembra 1936. na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, bilo obavljeno je svečano osvećenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom.

 

Čuvari groblja - Mihailovići

 

Prvi čuvar groblja bio je Savo Mihailović. Savo, Srbin iz Grblja, sakupio je svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine živeći u kućici sagrađenoj za njega i njegovu porodicu u sklopu groblja. Nakon smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku.
Njega je nasledio njegov sin Đuro koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Đuro umire 1961. godine i biva sahranjen uz oca na Zejtinliku.
Danas je čuvar, domaćin i vodič srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđe Mihailović, Đurin sin i Savin unuk, koji živi u čuvarskoj kućici sa ženom i ćerkom.

 

Rekli su:

 

Srpski vojvoda Živojin Mišić - Zapovest srpskoj vojsci za proboj solunskog fronta od 13. septembra 1918. godine:

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S' nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!"

Francuski maršal Franše d'Epere - Izveštaj francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem septembra 1918. godine

"Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – napred."

Robert Lesing, ministar spoljnih poslova SAD: „Kad se bude pisala istorija ovog rata njen najslavniji odjeljak nosiće naziv Srbija. Srpska vojska je učinila čuda od junaštva, a srpski narod pretrpio je nečuvene muke i takvo požrtvovanje i hrabrost ne mogu proći nezapaženo – oni se moraju nagraditi.”

Vinston Čerčil, ministar britanske mornarice: „Što se tiče Srbije ona se zaista borila očajnički i slavno, sa strašnim posledicama po sebe...”

Pol de Šanel, predsjednik francuskog parlamenta: „Posle Turske – Bugarska, posle Bugarske – Austrija, Srbi su u Beogradu. Mi se ponosimo što smo bili na strani ovih heroja za vreme njihovog trogodišnjeg izgnanstva i ratovanja.”

Alfred Kraus, austrijski general: „Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih uvek smatrao kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća od svih ostalih.”

Viljem Drugi, nemački car, u telegramu bugarskoj Vrhovnoj komandi: „Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!”


Nađite i rezervišite smeštaj u Neos Marmarasu brzo lako i jednostavno!


Pogledajte šta još posetiti prilikom posete Neos Marmarasu

 




Naša preporuka smeštaja


Pogledajte kompletnu ponudu apartmana za destinacju Neos Marmaras 2018!